“Pusti me. Nisam ja za te sudbine više, meni je ona jedna moja dovoljna. Sudbina kojoj oči odavno nisam videla, ni smeh čula. Nemam više srca, a ni duše za još jednu sudbinu. Pronađi one koji sudbinu čekaju, one koji u nju veruju.”
More you might like
Kad razmisliš, neke si volio manje, neke više, al’ uvijek postoji neko koga si bez razmišljanja volio najviše.
samo želim imati kvalitetne ljude i bit sretna jednog dana, al to je očito pun kurac za tražit lately
Poruka.
Čujem pišeš. Kažu da se ljudima ledi krv u venama kada čitaju tvoje riječi, rečenice, emocije. “Uh, naježim se jebote”, tako mi kažu. Pričaju mi da ima neka tužna nota, potkrade se pod koje slovo ili riječ. Nisam čitao, nisam ni znao da pišeš. Pravim se lud, pa pitam ih:
“Šta ona kaže, kome piše?”
“Nikome. Kaže da je sve iluzija, mašta, kaže da ništa nije stvarno”, govore mi.
Slušao sam kako pričaju o tome, puni tuge, ljubavi i čini mi se prezira prema njemu, tvom nekom, kome pišeš. Skupio sam hrabrosti, i čitao sam. Dugo sam čitao, zaspao sam sa telefonom u rukama, na čijem ekranu je bio tvoj tekst. Odlučio sam da ti pošaljem ovu poruku nakon svega, zaslužila si. I još nešto… Nije iluzija, nije mašta. Vjeruj mi, kažem ti kao glavni glumac tvojih tekstova… Da sam skupio trenutak hrabrosti, sve bih uradio baš onako kako si pisala. Poznaješ me, zato i jesi tako pisala. S ljubavlju, tvoj neko.-S ljubavlju, T.
lunishkaa